Dokazano je da aktivnosti poput rešavanja zagonetki, čitanja ili učenja stranih jezika smanjuju rizik od demencije.

Neurolog ističe da je aktivno bavljenje muzikom jedna od najefikasnijih aktivnosti za očuvanje i poboljšanje funkcije mozga.

Značaj održavanja mentalne aktivnosti je široko prepoznat.

Dokazano je da aktivnosti poput rešavanja zagonetki, čitanja ili učenja stranih jezika smanjuju rizik od kognitivnog pada i razvoja demencije.

U ovom kontekstu, muzika zauzima posebno mesto. Međutim, kako ističu stručnjaci, koristi ne dolaze isključivo od pasivnog slušanja.

Mnogo veći efekat se postiže aktivnim učešćem - učenjem sviranja instrumenta, pevanja ili plesa, piše Mirror.

Pročitajte OVDE kako brzina govora može otkriti rane znake Alchajmerove bolesti.

Muzika pozitivno utiče na mozak

U objavi na TikToku, neurolog dr Bajbing Čen, poznatiji kao dr Bing, dodatno je pojasnio ovu tvrdnju.

"Neuronauka pokazuje da muzika može biti jedna od najboljih stvari za vaš mozak", navodi on.

Upozorava da sama činjenica da je muzika korisna ne znači da će pasivno slušanje dovesti do značajnih promena.

"Svi kažu da je muzika dobra za mozak, ali kada bi to bilo dovoljno, svako ko sluša muziku bio bi genije", dodao je on.

Ključna razlika, naglašava on, leži u nivou angažovanja.

"Najveće koristi za mozak ne dolaze od pasivnog slušanja, već od aktivnog učešća u muzici", rekao je neurolog.

Aktivnosti poput pevanja, sviranja ili plesa istovremeno aktiviraju više moždanih sistema, što doprinosi jačanju neuronskih veza i povećanju plastičnosti mozga.

Naučni dokazi dodatno potkrepljuju ove tvrdnje. Istraživanja pokazuju da muzičko obrazovanje može dovesti do strukturnih promena u mozgu.

Muzičari često imaju jače veze između leve i desne hemisfere putem "corpus callosum-a".

Međutim, stručnjaci naglašavaju da ne morate postati muzičar da biste postigli koristi. Važno je kako koristite muziku. Izazovne aktivnosti - poput učenja novog instrumenta, plesanja uz složenije ritmove ili pevanja u horu - zahtevaju pažnju, pamćenje i koordinaciju.

S druge strane, pasivno slušanje muzike, na primer tokom korišćenja mobilnog uređaja ili vožnje, ne zahteva značajan mentalni napor i stoga donosi ograničene koristi.

Značajna uloga u starosti Iako sama muzika ima pozitivan efekat, najveće koristi za mozak postižu se aktivnim učešćem.

Ove tvrdnje potvrđuje istraživanje objavljeno 2023. godine u naučnom časopisu "NeuroImage: Reports".

Studija je pokazala da slušanje muzike i sviranje instrumenta mogu doprineti očuvanju kognitivnih sposobnosti u starosti. U studiji je učestvovalo 132 zdrava penzionera starosti od 62 do 78 godina, koji nisu imali prethodno značajno muzičko obrazovanje.

Tokom šest meseci, učesnici su pohađali programe učenja klavira i razvoja muzičke percepcije. Rezultati su pokazali da takve aktivnosti stimulišu plastičnost mozga, povećavaju zapreminu sive mase i poboljšavaju radno pamćenje.

Povećanje sive mase je takođe zabeleženo u nekoliko regiona mozga povezanih sa višim kognitivnim funkcijama, uključujući delove malog mozga.

Učesnici su postigli prosečno poboljšanje rezultata od šest procenata, a ovaj napredak je bio direktno povezan sa promenama u plastičnosti mozga.

Rezultati istraživanja dodatno potvrđuju da aktivno bavljenje muzikom može igrati značajnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja i kognitivnih sposobnosti u starijoj životnoj dobi.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.